Kako zaštititi prava
1. Ko može da podnese zahtev za zaštitu prava? (član 132. ZJN)
2. Rokovi i način podnošenja zahteva za zaštitu prava (članovi 135, 136. i 143. ZJN)
3. Posledice podnetog zahteva za zaštitu prava (član 134. ZJN)
5. Odluke naručioca povodom podnetog zahteva za zaštitu prava (članovi 136. 137, 138. i 139. ZJN)
7. Postupak pred Komisijom (članovi 138, 139, 140, 142. i 144. ZJN)
8. Pribavljanje podataka i veštačenje (član 142. ZJN)
9. Rokovi za donošenje odluke Komisije (č lan 140. ZJN )
10. Odluke Komisije (član 144. ZJN)
11. Troškovi postupka zaštite prava (član 143. ZJN)
12. Postupanje naručioca po odluci Komisije (član 144. ZJN)
1. Ko može da podnese zahtev za zaštitu prava? (član 132. ZJN)
Zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje ima ili je imalo interes da mu se dodeli ugovor o javnoj nabavci.
Zahtev za zaštitu javnog interesa može da podnese Uprava za javne nabavke.
2. Rokovi i način podnošenja zahteva za zaštitu prava (članovi 135, 136. i 143. ZJN)
Kako
u prvom stepenu o podnetom zahtevu odlučuje naručilac, zahtev za
zaštitu prava prvo se podnosi naručiocu u tri primerka, neposredno ili
poštom preporučeno sa povratnicom. Istovremeno, podnosilac zahteva je
dužan da kopiju podnetog zahteva dostavi Komisiji za zaštitu prava (u
daljem tekstu: Komisija). Dostavljenje kopije zahteva ima jedino
karakter obaveštenja da je pred naručiocem otpočeo postupak zaštite
prava i Komisija nema zakonsku mogućnost da po njoj postupa.
Pre donošenja odluke o dodeli ugovora, ponuđač može podneti zahtev u svakom trenutku, bez posebnog roka, a protiv svake radnje naručioca (što znači da je moguće osporiti i sadržinu javnog poziva ili konkursne dokumentacije, ukoliko ponuđač smatra da nisu u skladu sa zakonom).
Ukoliko je doneta odluka o dodeli ugovora, ponuđač ima dve mogućnosti. Po prijemu obaveštenja o dodeli ugovora, ima mogućnost da u roku od osam dana traži od naručioca da mu dostavi obrazloženo obaveštenje. U tom slučaju, rok za podnošenje zahteva je osam dana od dana prijema obrazloženog obaveštenja. Međutim, ukoliko ne zatraži obrazloženo obaveštenje, rok za podnošnje zahteva je osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora.
Ukoliko je doneta odluka o odbijanju svih ponuda, rok za podnošenje zahteva je osam dana od dana prijema navedene odluke.
Ukoliko je okončana prva faza restriktivnog postupka, rok za podnošenje zahteva je osam dana od dana prijema obaveštenja o priznavanju kvalifikacije
Svi navedeni rokovi su prekluzivnog karaktera, što znači da njihovo propuštanje ima za posledicu odbacivanje podnetog zahteva kao neblagovremenog. Rok počinje da teče prvog narednog dana od dana u koji je izvršeno dostavljanje tj. od dana u koji pada događaj od koga treba računati trajanje roka. Ukoliko je zahtev upućen poštom preporučeno, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje zahteva naručiocu.
Obavezna sadržina zahteva za zaštitu prava je propisana u članu 136. ZJN, u pogledu čega bi posebno trebalo napomenuti da je jedan od elemenata sadržine i dokaz o uplati takse za podneti zahtev za zaštitu prava čiji je iznos propisan članom 143. ZJN.
Taksa se plaća u iznosu od 40.000 dinara, odnosno 20.000 dinara ako je u pitanju javna nabavka male vrednosti, i to tako što se uplatnica popunjava sa sledećim podacima:
- svrha plaćanja: Republička administrativna taksa, za javnu nabavku ... (broj ili druga oznaka konkretne javne nabavke),
- korisnik (primalac): Budžet Republike Srbije;
- šifra plaćanja: 153;
- br. žiro računa: 840-742221843-57;
- broj modela 97;
- poziv na broj: 50-016.
3. Posledice podnetog zahteva za zaštitu prava (član 134. ZJN)
Po
prijemu zahteva za zaštitu prava, naručilac je dužan da zaustavi sve
dalje aktivnosti u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci. Takođe,
dužan je da o podnetom zahtevu obavesti sve učesnike u predmetnom
postupku javne nabavke. Obaveza zadržavanja svih aktivnosti traje sve
do donošenja konačne odluke o podnetom zahtevu. Zadržavanje daljih
aktivnosti konkretno znači da naručilac ne može da preduzme nijednu
dalju radnju u cilju sprovođenja postupka javne nabavke. Na primer:
- ako je zahtev podnet pre postupka javnog otvaranja ponuda, isti ne može biti sproveden;
- ako je zahtev podnet pre donošenja odluke o dodeli ugovora, takva odluka ne može biti doneta;
- ako je zahtev podnet posle donošenja odluke o dodeli ugovora, ugovor sa izabranim ponuđačem ne može biti zaključen.
Konačna odluka može biti:
- zaključak naručioca kojim je zahtev odbačen iz procesnih razloga (kao nepotpun, neblagovremen ili zbog nedostatka aktivne legitimacije na strani podnosioca zahteva), a podnosilac zahteva ne podnese žalbu Komisiji za zaštitu prava
- zaključak Komisije kojim je zahtev odbačen iz procesnih razloga;
- zaključak Komisije kojim je postupak zaštite prava obustavljen zbog povlačenja zahteva od strane podnosioca zahteva;
- rešenje naručioca kojim je zahtev usvojen kao osnovan;
- rešenje naručioca kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, a podnosilac zahteva se ne izjasni o nastavku postupka pred Komisijom;
- rešenje Komisije kojim se zaključak naručioca o odbacivanju zahteva potvrđuje po podnetoj žalbi;
- rešenje Komisije o zahtevu (usvajanje ili odbijanje), ukoliko se podnošenjem pismenog izjašnjenja nastavi postupak zaštite prava pred istom.
4. Kako teče postupak kod naručioca povodom podnetog zahteva za zaštitu prava? (članovi 136, 137, 138. i 139. ZJN)
Naručilac je dužan je da o podnetom zahtevu obavesti sve učesnike u predmetnom postupku javne nabavke. Takođe, dužan je da po prijemu zahteva, zaustavi sve dalje aktivnosti u predmetnom postupku.
Nakon prijema zahteva, naručilac je dužan da najpre ispita da li ima sadržinu propisanu zakonom, da li je podnet blagovremeno i da li ga je podnelo lice koje ima aktivnu legitimaciju za podnošenje zahteva. Naime, da bi postojala mogućnost da se odlučuje o podnetom zahtevu, moraju se steći sve zakonom propisane procesne pretpostavke - potpunost zahteva, blagovremenost i postojanje aktivne legitimacije. Postupak zaštite prava je strogo formalan tako da sve navedene pretpostavke moraju istovremeno (kumulativno) postojati. Nedostatak samo jedne od njih ima za posledicu nemogućnost postupanja po podnetom zahtevu.
Ukoliko zahtev ne sadrži sve elemente propisane zakonom, naručilac je dužan da pozove podnosioca zahteva da u roku od tri dana dopuni zahtev. U pozivu za dopunu zahteva, naručilac mora jasno poučiti podnosioca zahteva na koji je način potrebno izvršiti uređenje zahteva kao i koje su posledice propuštanja roka za dopunu (odbacivanje zahteva). Ako podnosilac zahteva ne postupi u određenom roku ili ga ne dopuni u skladu sa pozivom za dopunu, naručilac će doneti zaključak kojim odbacuje takav zahtev. Protiv zaključka naručioca, podnosilac zahteva može u roku od tri dana od dana prijema zaključka podneti žalbu neposredno Komisiji.
Naručilac može zaključkom odbaciti i zahtev koji je neblagovremno podnet ili ga je podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju, u kojim slučajevima podnosilac zahteva, takođe, može u roku od tri dana od dana prijema zaključka podneti žalbu neposredno Komisiji.
Ukoliko je zahtev potpun, blagovremen i podnet od strane aktivno legitimisanog lica, naručilac rešenjem odlučuje o podnetom zahtevu tako što može u celini ili delimično da poništi postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci ili da odbije podneti zahtev. Naručilac je dužan da rešenje po zahtevu, donese i dostavi podnosiocu zahteva u roku od deset dana od dana prijema zahteva. Rešenje doneto povodom zahteva, mora da sadrži i poziv podnosiocu da se najkasnije u roku od tri dana od dana prijema istog, pismeno izjasni naručiocu da li će nastaviti postupak pred Komisijom kao i obaveštenje o posledicama propuštanja roka za izjašnjavanje. Ukoliko podnosilac zahteva dostavi naručiocu izjašnjenje o nastavku postupka, naručilac je dužan da u roku od tri naredna dana dostavi svu dokumentaciju Komisiji.
Zakonom je propisan i izuzetak od pravila
da se pismeno izjašnjenje dostavlja najpre naručiocu koji ga, zatim,
zajedno sa dokumentacijom koja se odnosi na predmenti postupak
prosleđuje Komisiji. To je situacija kada u roku u od deset dana od
dana kada mu dostavljen zahtev, naručilac ne dostavi podnosiocu zahteva
rešenje doneto po zahtevu. U navedenom slučaju, podnosilac zahteva može
nastaviti postupak tako što će u roku od naredna tri dana neposredno
Komisiji dostaviti pismeno izjašnjenje, o čemu je u istom roku, dužan
da obavesti i naučioca.
5. Odluke naručioca povodom podnetog zahteva za zaštitu prava (članovi 136. 137, 138. i 139. ZJN)
Naručilac povodom podnetog zahteva može da odluči tako što će doneti rešenje kojim:
- usvaja zahtev za zaštitu prava i u celini ili delimično poništava postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci;
- odbija zahtev za zaštitu prava kao neosnovan.
Ove odluke su meritornog karaktera što znači da je naručilac ušao u ispitivanje osnovnosti podnetog zahteva, odnosno osnovanosti navoda podnosioca zahteva koji su sadržani u istom.
Međutim, moguće je da naručilac uopšte ne uđe u ispitivanje osnovanosti podnetog zahteva već da ga zaključkom odbaci iz procesnih razloga. Naručilac će tako učiniti kada, posle sprovedenog postupka prethodnog ispitivanja na način propisan zakonom, utvrdi da je podneti zahtev nepotpun, neblagovremen ili podnet od strane lica koje nema aktivnu legitimaciju. Protiv svih zaključaka kojima naručilac odbaci podneti zahtev iz navedenih procesnih razloga, može se u roku od tri dana od dana prijema zaključka podneti žalba Komisiji.
6. Izjašnjenje podnosioca zahteva o nastavku postupka zaštite prava pred Komisijom (članovi 138. i 139. ZJN)
Izjašnjenje o nastavku postupka zaštite prava je podnesak kojim podnosilac zahteva inicira postupak pred Komisijom. Sve dok takav akt, u konkretnom postupku za dodelu ugovora o javnoj nabavci, ne bude dostavljen, Komisija za zaštitu prava nema zakonsku mogućnost da na osnovu podnetog zahteva za zaštitu prava odlučuje. Kopija zahteva koju je podnosilac dužan da dostavi istovremeno sa trenutkom podnošenja samog zahteva naručiocu, jedino ima karakter obaveštenja da je postupak zaštite prava pokrenut.
Izjašnjenje mora biti u pismenoj formi ali zakonom nije propisano da mora imati posebnu sadržinu. Dovoljna je i samo jedna rečenica u kojoj se navodi da podnosilac zahteva nastavlja postupak zaštite prava pred Komisijom.
Zakonom su propisana dva prekluzivna roka za podnošenje izjašnjenja o nastavku postupka:
- ukoliko je naručilac postupio u skladu sa svojom zakonom propisanom obavezom da u roku od 10 dana od dana prijema zahteva, donese i dostavi podnosiocu zahteva rešenje kojim je odlučeno o podetom zahtevu, rok za podnošenje pismenog izjašnjenja iznosi tri dana od dana prijema tog rešenja;
- ukoliko naručilac u roku u od 10 dana od dana kada mu je dostavljen zahtev, ne dostavi podnosiocu zahteva rešenje doneto po zahtevu, podnosilac zahteva može nastaviti postupak tako što će u roku od naredna tri dana (računajući od isteka desetog dana od dana kada je naručiocu dostavljen zahtev) neposredno Komisiji dostaviti pismeno izjašnjenje, o čemu je u istom roku, dužan da obavesti i naučioca. Ovaj rok je istovremeno i krajnji rok za podnošenje izjašnjenja o nastavku postupka pred Komisijom.
Neblagovremeno podnošenje izjašnjenja o nastavku postupka pred Komisijom za posledicu ima odbacivanje samog zahteva za zaštitu prava.
7. Postupak pred Komisijom (članovi 138, 139, 140, 142. i 144. ZJN)
Inicijalni akt da bi Komisija uopšte mogla da odlučuje u postupku zaštite prava, je podnesak koji je zakonom definisan kao ''pismeno izjašnjenje podnosioca zahteva o nastavku postupka''. Sve dok takav podnesak, u konkretnom postupku za dodelu ugovora o javnoj nabavci, ne bude dostavljen, Komisija nema zakonsku mogućnost da na osnovu podnetog zahteva za zaštitu prava odlučuje. Kopija zahteva koju je podnosilac dužan da dostavi istovremeno sa trenutkom podnošenja samog zahteva naručiocu, jedino ima karakter obaveštenja da je postupak zaštite prava pokrenut.
Izjašnjenje se dostavlja naručiocu koji je dužan da u roku od naredna tri dana od dana kada je primio izjašnjenje, dostavi Komisiji kompletnu dokumentaciju koja se tiče konkretnog postupka za dodelu ugovora o javnoj nabavci (što znači da je dužan da dostavi sva dokumenta počev od odluke o pokretanju predmetnog postupka javne nabavke zaključno sa izjašnjenjem o nastavku postupka, uključujući i ponude koje su bile predmet stručne ocene). Ukoliko naručilac ne dostavi svu dokumentaciju potrebnu za odlučivanje o podetnom zahtevu, Komisija će ga pozvati da dostavi dokumentaciju koja nedostaje.
Po prijemu kompletne dokumentacije, Komisija najpre ispituje da li zahtev ima sadržinu propisanu zakonom, da li je podnet blagovremeno i da li ga je podnelo lice koje ima aktivnu legitimaciju za podnošenje zahteva. Naime, da bi postojala mogućnost da se odlučuje o podnetom zahtevu, moraju se steći sve zakonom propisane procesne pretpostavke - potpunost zahteva, blagovremenost i postojanje aktivne legitimacije. Postupak zaštite prava je strogo formalan tako da sve navedene pretpostavke moraju istovremeno (kumulativno) postojati. Nedostatak samo jedne od njih ima za posledicu nemogućnost postupanja po podnetom zahtevu. Takođe, ispituje da li je izjašnjenje podneto blagovremeno.
Ukoliko zahtev ne sadrži sve elemente propisane zakonom, Komisija će pozvati podnosioca zahteva da u roku od tri dana dopuni zahtev. Ako podnosilac zahteva ne postupi u određenom roku ili ga ne dopuni u skladu sa pozivom za dopunu, Komisija će zaključkom odbaciti takav zahtev. Komisija će zaključkom odbaciti zahtev i ukoliko nisu ispunjene druge procesne pretpostavke (ukolko zahtev ili izjašnjenje nisu podneti blagovremeno, ukoliko je zahtev podnet od strane lica koje nema aktivnu legitimaciju).
Po sprovedenom postupku prethodnog ispitivanja, ukoliko utvrdi da su se stekle se sve zakonom propisane procesne pretpostavke, Komisija će se upustiti u razmatranje osnovanosti podnetog zahteva i meritorno o istom odlučiti donošenjem svog rešenja.
Komisija odlučuje u granicama podnetog zahteva za zaštitu prava, kao i povredama za koje podnosilac nije znao i nije mogao znati, a koje su uticale na odluku naručioca u postupku javne nabavke. Pri tome, Komisija će izvesti dokaze za koje oceni da su od uticaja za razjašnjavanje predmeta postupka, odnosno za zakonito i ispravno odlučivanje.
8. Pribavljanje podataka i veštačenje (član 142. ZJN)
Komisija, najpre, ukoliko podneti zahtev ne sadrži sve zakonom propisane elemente, može pozvati podnosioca zahteva da isti dopuni.
Zatim, Komisija može, pre donošnja svoje odluke, da traži dodatna objašnjenja od naručioca, podnosioca zahteva ili drugih učesnika u postupku, mišljenje stručnjaka ili veštaka i da ostvari uvid u ostale dokumente kod stranaka u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, kao i da prikupi druge podatke potrebne za donošenje odluke. Takođe, Komisija može i od drugih lica da traži podatke i mišljenja koji su neophodni za obavljanje njenih poslova.
9. Rokovi za donošenje odluke Komisije (član 141. ZJN)
O zahtevu za zaštitu prava, Komisija je dužna da odluči rešenjem u roku od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Ovaj rok se u naročito opravdanim slučajevima može produžiti za najduže 10 dana, o čemu se obaveštavaju podnosilac zahteva i naručilac. Pojam kompletne dokumentacije se ne odnosi samo na dokumentaciju koju naručilac dostavlja, već na svu dokumentaciju koja je potrebna da bi se odlučilo o podnetom zahtevu.
O žalbi protiv zaključka naručioca, Komisija je dužna da odluči u roku od 8 dana od dana prijema žalbe.
10. Odluke Komisije (član 144. ZJN)
U postupku zaštite prava Komisija može da odluči donošenjem rešenja ili zaključka.
Komisija zaključkom može da odbaci zahtev za zaštitu prava:
- u slučaju kada su zahtev za zaštitu prava, odnosno izjašnjenje o nastavku postupka pred Komisijom podneti neblagovremeno;
- ako je zahtev podnelo lice koje nema aktvnu legitimaciju;
- ako podnosilac zahteva nije u ostavljenom roku dopunio zahtev, odnosno nije ga dopunio u skladu sa pozivom za dopunu.
Komisija zaključkom može i da obustavi postupak na osnovu prijema pismenog izjašnjenja o povlačenju zahteva za zaštitu prava pre donošenja odluke.
Komisija rešenjem može da:
- odbije zahtev kao neosnovan;
- usvoji zahtev i u celini ili delimično, poništi postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci;
- potvrdi zaključak naručioca ili poništi zaključak naručioca.
U slučajevima koji nisu uređeni Zakonom o javnim nabavkama, Komisija odluke donosi na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku.
Odluka koju Komisija donese u postupku zaštite prava je konačna i pravnosnažna, odnosno protiv iste se ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor.
11. Troškovi postupka zaštite prava (član 143. ZJN)
U postupku zaštite prava, svaka stranka u postupku snosi troškove koje je prouzrokovala svojim radnjama. Međutim, po okončanju postupka, svaka strana pod određenim uslovima ima pravo na nadokandu troškova nastalih povodom postupka zaštite prava.
Pre svega, zahtev zahtev za naknadu troškova (koji moraju biti precizno navedeni) mora biti podnet pre nego što naručilac ili Komisija odluči o zahtevu za zaštitu prava. To praktično znači da, kada naručilac svojim rešenjem usvoji zahtev, ukoliko je podnet posle donošenja takve odluke, zahtev za naknadu troškova je neblagovremen i biće odbijen kao neosnovan. Ukoliko je postupak nastavljen pred Komisijom, ako već nije podneo zahtev za naknadu troškova, podnosilac zahteva može tražiti troškove sve dok Komisija svojim rešenjem ne odluči u predmetnom postupku. Zahtev za naknadu troškova podnet nakon što Komisija donese svoje rešenje u predmetnom postupku zaštite prava, je neblagovremen i biće odbijen kao neosnovan.
Zahtev za naknadu troškova može biti deo sadržine samog zahteva za zaštitu prva a može biti postavljen i naknadno, u toku postupka zaštite prava, posebnim podneskom (s tim da mora biti postavljen pre gore navedenih odluka).
Podnosilac zahteva ima pravo na naknadu troškova nastalih povodom zaštite prava, ukoliko podneti zahtev bude usvojen kao osnovan. Zahtev može biti usvojen od strane naručioca prilikom njegovog postupanja u prvom stepenu postupka zaštite prava, odnosno rešenjem Komisije, ukoliko se postupak pred njom nastavi na osnovu podnetog izjašnjenja o nastavku postupka.
Ako zahtev za zaštitu prava nije osnovan, podnosilac zahteva je dužan da naručiocu, na njegov pismeni zahtev, nadoknadi troškove nastale po osnovu zaštite prava.
Postupak zaštite prava teče od momenta podnošenja zahteva pa sve dok naručilac, odnosno Komisija po istom ne odluče donošenjem rešenja.
Odluku o troškovima donosi Komisija i ta odluka je izvršni naslov.
12. Postupanje naručioca po odluci Komisije (član 144. ZJN)
Komisija je dužna da obrazloži svoju odluku.
Naručilac je dužan da postupi po navodima Komisije sadržanim u odluci najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema odluke.
Ukoliko bude obaveštena da nije postupio po njenoj odluci, Komisija može da zahteva od naručioca da podnese izveštaj i dokumentaciju o sprovođenju postupka za dodelu ugovora o javnoj nabavci u kojem je bio podnet zahtev za zaštitu prava ili izveštaj i dokumentaciju o ponovljenom postupku.
Naručilac je dužan da traženi izveštaj i dokumentaciju podnese u roku koji određuje Komisija i koji ne može biti duži od 6 meseci od dana prijema odluke Komisije.
Ako na osnovu dostavljenog izveštaja i dokumentacije, utvrdi da nisu otklonjene nepravilnosti, odnosno da nisu poštovana uputstva Komisije ili ako naručilac u određenom roku ne podnese izveštaj i dokumentaciju, Komisija će o tome obavestiti Vladu i Narodnu skupštinu.