Како заштитити права
1. Ко може да поднесе захтев за заштиту права? (члан 132. ЗЈН)
2. Рокови и начин подношења захтева за заштиту права (чланови 135, 136. и 143. ЗЈН)
3. Последице поднетог захтева за заштиту права (члан 134. ЗЈН)
5. Одлуке наручиоца поводом поднетог захтева за заштиту права (чланови 136. 137, 138. и 139. ЗЈН)
7. Поступак пред Комисијом (чланови 138, 139, 140, 142. и 144. ЗЈН)
8. Прибављање података и вештачење (члан 142. ЗЈН)
9. Рокови за доношење одлуке Комисије (члан 140. ЗЈН)
10. Одлуке Комисије (члан 144. ЗЈН)
11. Трошкови поступка заштите права (члан 143. ЗЈН)
12. Поступање наручиоца по одлуци Комисије (члан 144. ЗЈН)
1. Ко може да поднесе захтев за заштиту права? (члан 132. ЗЈН)
Захтев за заштиту права може да поднесе свако лице које има или је имало интерес да му се додели уговор о јавној набавци.
Захтев за заштиту јавног интереса може да поднесе Управа за јавне набавке.
2. Рокови и начин подношења захтева за заштиту права (чланови 135, 136. и 143. ЗЈН)
Како у првом степену о поднетом захтеву одлучује наручилац, захтев за
заштиту права прво се подноси наручиоцу у три примерка, непосредно или
поштом препоручено са повратницом. Истовремено, подносилац захтева је
дужан да копију подетог захтева достави Комисији за заштиту права (у
даљем тексту: Комисија). Достављење копије захтева има једино карактер
обавештења да је пред наручиоцем отпочео поступак заштите права и
Комисија нема законску могућност да по њој поступа.
Пре доношења одлуке о додели уговора, понуђач може поднети захтев у сваком тренутку, без посебног рока, а против сваке радње наручиоца (што значи да је могуће оспорити и садржину јавног позива или конкурсне документације, уколико понуђач сматра да нису у складу са законом).
Уколико је донета одлука о додели уговора, понуђач има две могућности. По пријему обавештења о додели уговора, има могућност да у року од осам дана тражи од наручиоца да му достави образложено обавештење. У том случају, рок за подношење захтева је осам дана од дана пријема образложеног обавештења. Међутим, уколико не затражи образложено обавештење, рок за подношње захтева је осам дана од дана пријема обавештења о додели уговора.
Уколико је донета одлука о одбијању свих понуда, рок за подношење захтева је осам дана од дана пријема наведене одлуке. Уколико је окончана прва фаза рестриктивног поступка, рок за подношење захтева је осам дана од дана пријема обавештења о признавању квалификације
Сви наведени рокови су преклузивног карактера, што значи да њихово пропуштање има за последицу одбацивање поднетог захтева као неблаговременог. Рок почиње да тече првог наредног дана од дана у који извршено достављање тј. од дана у који пада догађај од кога треба рачунати трајање рока. Уколико је захтев упућен поштом препоручено, дан предаје пошти сматра се као дан предаје захтева наручиоцу.
Обавезна садржина захтева за заштиту права је прописана у члану 136. ЗЈН, у погледу чега би посебно требало напоменути да је један од елемената садржине и доказ о уплати таске за поднети захтев за заштиту права чији је износ прописан чланом 143. ЗЈН. Такса се плаћа у износу од 40.000 динара, односно 20.000 динара ако је у питању јавна набавка мале вредности, и то тако што се уплатница попуњава са следећим подацима:
- сврха плаћања: Републичка административна такса, за јавну набавку ... (број или друга ознака конкретне јавне набавке),
- корисник (прималац): Буџет Републике Србије;
- шифра плаћања: 153;
- бр. жиро рачуна: 840-742221843-57;
- број модела 97;
- позив на број: 50-016.
3. Последице поднетог захтева за заштиту права (члан 134. ЗЈН)
По пријему захтева за заштиту права, наручилац је дужан да заустави све
даље активности у поступку доделе уговора о јавној набавци. Такође,
дужан је да о поднетом захтеву обавести све учеснике у предметном
поступку јавне набавке. Обавеза задржавања свих активности траје све до
доношења коначне одлуке о поднетом захтеву. Задржавање даљих активности
конкретно значи да наручилац не може да предузме ниједну даљу радњу у
циљу спровођења поступка јавне набавке. На пример:
- ако је захтев поднет пре поступка јавног отварања понуда, исти не може бити спроведен;
- ако је захтев поднет пре доношења одлуке о додели уговора, таква одлука не може бити донета;
- ако је захтев поднет после доношења одлуке о додели уговора, уговор са изабраним понуђачем не може бити закључен.
Коначна одлука може бити:
- закључак наручиоца којим је захтев одбачен из процесних разлога (као непотпун, неблаговремен или због недостатка активне легитимације на страни подносиоца захтева), а подносилац захтева не поднесе жалбу Комисији за заштиту права
- закључак Комисије којим је захтев одбачен из процесних разлога;
- закључак Комисије којим је поступак заштите права обустављен због повлачења захтева од стране подносиоца захтева;
- решење наручиоца којим је захтев усвојен као основан;
- решење наручиоца којим је захтев одбијен као неоснован, а подносилац захтева се не изјасни о наставку поступка пред Комисијом;
- решење Комисије којим се закључак наручиоца о одбацивању захтева потврђује по поднетој жалби;
- решење Комисије о захтеву (усвајање или одбијање), уколико се подношењем писменог изјашњења настави поступак заштите права пред истом.
4. Како тече поступак код наручиоца поводом поднетог захтева за заштиту права? (чланови 136, 137, 138. и 139. ЗЈН)
Наручилац је дужан је да о поднетом захтеву обавести све учеснике у предметном поступку јавне набавке. Такође, дужан је да по пријему захтева, заустави све даље активности у предметном поступку.
Након пријема захтева, наручилац је дужан да најпре испита да ли има садржину прописану законом, да ли је поднет благовремено и да ли га је поднело лице које има активну легитимацију за подношење захтева. Наиме, да би постојала могућност да се одлучује о поднетом захтеву, морају се стећи све законом прописане процесне претпоставке - потпуност захтева, благовременост и постојање активне легитимације. Поступак заштите права је строго формалан тако да све наведене претпоставке морају истовремено (кумулативно) постојати. Недостатак само једне од њих има за последицу немогућност поступања по поднетом захтеву.
Уколико захтев не садржи све елементе прописане законом, наручилац је дужан да позове подносиоца захтева да у року од три дана допуни захтев. У позиву за допуну захтева, наручилац мора јасно поучити подносиоца захтева на који је начин потребно извршити уређење захтева као и које су последице пропуштања рока за допуну (одбацивање захтева). Ако подносилац захтева не поступи у одређеном року или га не допуни у складу са позивом за допуну, наручилац ће донети закључак којим одбацује такав захтев. Против закључка наручиоца, подносилац захтева може у року од три дана од дана пријема закључка поднети жалбу непосредно Комисији.
Наручилац може закључком одбацити и захтев који је неблаговремно поднет или га је поднело лице које нема активну легитимацију, у којим случајевима подносилац захтева, такође, може у року од три дана од дана пријема закључка поднети жалбу непосредно Комисији.
Уколико је захтев потпун, благовремен и поднет од стране активно легитимисаног лица, наручилац решењем одлучује о поднетом захтеву тако што може у целини или делимично да поништи поступак за доделу уговора о јавној набавци или да одбије поднети захтев. Наручилац је дужан да решење по захтеву, донесе и достави подносиоцу захтева у року од десет дана од дана пријема захтева. Решење донето поводом захтева, мора да садржи и позив подносиоцу да се најкасније у року од три дана од дана пријема истог, писмено изјасни наручиоцу да ли ће наставити поступак пред Комисијом као и обавештење о последицама пропуштања рока за изјашњавање. Уколико подносилац захтева достави наручиоцу изјашњење о наставку поступка, наручилац је дужан да у року од три наредна дана достави сву документацију Комисији.
Законом је прописан и изузетак од правила да се писмено изјашњење доставља најпре наручиоцу који га, затим, заједно са документацијом која се односи на предменти поступак прослеђује Комисији. То је ситуација када у року у од десет дана од дана када му достављен захтев, наручилац не достави подносиоцу захтева решење донето по захтеву. У наведеном случају, подносилац захтева може наставити поступак тако што ће у року од наредна три дана непосредно Комисији доставити писмено изјашњење, о чему је у истом року, дужан да обавести и научиоца.
5. Одлуке наручиоца поводом поднетог захтева за заштиту права (чланови 136. 137, 138. и 139. ЗЈН)
Наручилац поводом поднетог захтева може да одлучи тако што ће донети решење којим:
- усваја захтев за заштиту права и у целини или делимично поништава поступак за доделу уговора о јавној набавци;
- одбија захтев за заштиту права као неоснован.
Ове одлуке су мериторног карактера што значи да је наручилац ушао у испитивање основности поднетог захтева, односно основаности навода подносиоца захтева који су садржани у истом.
Међутим, могуће је да наручилац уопште не уђе у испитивање основаности поднетог захтева већ да га закључком одбаци из процесних разлога. Наручилац ће тако учинити када, после спроведеног поступка претходног испитивања на начин прописан законом, утврди да је поднети захтев непотпун, неблаговремен или поднет од стране лица које нема активну легитимацију. Против свих закључака којима наручилац одбаци поднети захтев из наведених процесних разлога, може се у року од три дана од дана пријема закључка поднети жалба Комисији.
6. Изјашњење подносиоца захтева о наставку поступка заштите права пред Комисијом (чланови 138. и 139. ЗЈН)
Изјашњење о наставку поступка заштите права је поднесак којим подносилац захтева иницира поступак пред Комисијом. Све док такав акт, у конкретном поступку за доделу уговора о јавној набавци, не буде достављен, Комисија за заштиту права нема законску могућност да на основу поднетог захтева за заштиту права одлучује. Копија захтева коју је подносилац дужан да достави истовремено са тренутком подношења самог захтева наручиоцу, једино има карактер обавештења да је поступак заштите права покренут.
Изјашњење мора бити у писменој форми али законом није прописано да мора имати посебну садржину. Довољна је и само једна реченица у којој се наводи да подносилац захтева наставља поступак заштите права пред Комисијом.
Законом су прописана два преклузивна рока за подношење изјашњења о наставку поступка:
- уколико је наручилац поступио у складу са својом законом прописаном обавезом да у року од 10 дана од дана пријема захтева, донесе и достави подносиоцу захтева решење којим је одлучено о подетом захтеву, рок за подношење писменог изјашњења износи три дана од дана пријема тог решења;
- уколико наручилац у року у од 10 дана од дана када му је достављен захтев, не достави подносиоцу захтева решење донето по захтеву, подносилац захтева може наставити поступак тако што ће у року од наредна три дана (рачунајући од истека десетог дана од дана када је наручиоцу достављен захтев) непосредно Комисији доставити писмено изјашњење, о чему је у истом року, дужан да обавести и научиоца. Овај рок је истовремено и крајњи рок за подношење изјашњења о наставку поступка пред Комисијом.
Неблаговремено подношење изјашњења о наставку поступка пред Комисијом за последицу има одбацивање самог захтева за заштиту права.
7. Поступак пред Комисијом (чланови 138, 139, 140, 142. и 144. ЗЈН)
Иницијални акт да би Комисија уопште могла да одлучује у поступку заштите права, је поднесак који је законом дефинисан као ''писмено изјашњење подносиоца захтева о наставку поступка''. Све док такав поднесак, у конкретном поступку за доделу уговора о јавној набавци, не буде достављен, Комисија нема законску могућност да на основу поднетог захтева за заштиту права одлучује. Копија захтева коју је подносилац дужан да достави истовремено са тренутком подношења самог захтева наручиоцу, једино има карактер обавештења да је поступак заштите права покренут.
Изјашњење се доставља наручиоцу који је дужан да у року од наредна три дана од дана када је примио изјашњење, достави Комисији комплетну документацију која се тиче конкретног поступка за доделу уговора о јавној набавци (што значи да је дужан да достави сва документа почев од одлуке о покретању предметног поступка јавне набавке закључно са изјашњењем о наставку поступка, укључујући и понуде које су биле предмет стручне оцене). Уколико наручилац не достави сву документацију потребну за одлучивање о подетном захтеву, Комисија ће га позвати да достави документацију која недостаје.
По пријему комплетне документације, Комисија најпре испитује да ли захтев има садржину прописану законом, да ли је поднет благовремено и да ли га је поднело лице које има активну легитимацију за подношење захтева. Наиме, да би постојала могућност да се одлучује о поднетом захтеву, морају се стећи све законом прописане процесне претпоставке - потпуност захтева, благовременост и постојање активне легитимације. Поступак заштите права је строго формалан тако да све наведене претпоставке морају истовремено (кумулативно) постојати. Недостатак само једне од њих има за последици немогућност поступања по поднетом захтеву. Такође, испитује да ли је изјашњење поднето благовремено.
Уколико захтев не садржи све елементе прописане законом, Комисија ће позвати подносиоца захтева да у року од три дана допуни захтев. Ако подносилац захтева не поступи у одређеном року или га не допуни у складу са позивом за допуну, Комисија ће закључком одбацити такав захтев. Комисија ће закључком одбацити захтев и уколико нису испуњене друге процесне претпоставке (уколко захтев или изјашњење нису поднети благовремено, уколико је захтев поднет од стране лица које нема активну легитимацију).
По спроведеном поступку претходног испитивања, уколико утврди да су се стекле се све законом прописане процесне претпоставке, Комисија ће се упустити у разматрање основаности поднетог захтева и мериторно о истом одлучити доношењем свог решења.
Комисија одлучује у границама поднетог захтева за заштиту права, као и повредама за које подносилац није знао и није могао знати, а које су утицале на одлуку наручиоца у поступку јавне набавке. При томе, Комисија ће извести доказе за које оцени да су од утицаја за разјашњавање предмета поступка, односно за законито и исправно одлучивање.
8. Прибављање података и вештачење (члан 142. ЗЈН)
Комисија, најпре, уколико поднети захтев не садржи све законом прописане елементе, може позвати подносиоца захтева да исти допуни.
Затим, Комисија може, пре доношња своје одлуке, да тражи додатна објашњења од наручиоца, подносиоца захтева или других учесника у поступку, мишљење стручњака или вештака и да оствари увид у остале документе код странака у поступку доделе уговора о јавној набавци, као и да прикупи друге податке потребне за доношење одлуке. Такође, Комисија може и од других лица да тражи податке и мишљења који су неопходни за обављање њених послова.
9. Рокови за доношење одлуке Комисије (члан 140. ЗЈН)
О захтеву за заштиту права, Комисија је дужна да одлучи решењем у року од 15 дана од дана пријема комплетне документације. Овај рок се у нарочито оправданим случајевима може продужити за најдуже 10 дана, о чему се обавештавају подносилац захтева и наручилац. Појам комплетне документације се не односи само на документацију коју наручилац доставља, већ на сву документацију која је потребна да би се одлучило о поднетом захтеву.
О жалби против закључка наручиоца, Комисија је дужна да одлучи у року од 8 дана од дана пријема жалбе.
10. Одлуке Комисије (члан 144. ЗЈН)
У поступку заштите права Комисија може да одлучи доношењем решења или закључка.
Комисија закључком може да одбаци захтев за заштиту права:
- у случају када су захтев за заштиту права, односно изјашњење о наставку поступка пред Комисијом поднети неблаговремено;
- ако је захтев поднело лице које нема актвну легитимацију;
- ако подносилац захтева није у остављеном року допунио захтев, односно није га допунио у складу са позивом за допуну.
Комисија закључком може и да обустави поступак на основу пријема писменог изјашњења о повлачењу захтева за заштиту права пре доношења одлуке.
Комисија решењем може да:
- одбије захтев као неоснован;
- усвоји захтев и у целни или делимично, поништи поступак за доделу уговора о јавној набавци;
- потврди закључак наручиоца или поништи закључак наручиоца.
У случајевима који нису уређени Законом о јавним набавкама, Комисија одлуке доноси на основу Закона о општем управном поступку.
Одлука коју Комисија донесе у поступку заштите права је коначна и правноснажна, односно против исте се не може изјавити жалба нити водити управни спор.
11. Трошкови поступка заштите права (члан 143. ЗЈН)
У поступку заштите права, свака странка у поступку сноси трошкове које је проузроковала својим радњама. Међутим, по окончању поступка, свака страна под одређеним условима има право на надоканду трошкова насталих поводом поступка заштите права.
Пре свега, захтев захтев за накнаду трошкова (који морају бити прецизно наведени) мора бити поднет пре него што наручилац или Комисија одлучи о захтеву за заштиту права. То практично значи да, када наручилац својим решењем усвоји захтев, уколико је поднет после доношења такве одлуке, захтев за накнаду трошкова је неблаговремен и биће одбијен као неоснован. Уколико је поступак настављен пред Комисијом, ако већ није поднео захтев за накнаду трошкова, подносилац захтева може тражити трошкове све док Комисија својим решењем не одлучи у предметном поступку. Захтев за накнаду трошкова поднет након што Комисија донесе своје решење у предметном поступку заштите права, је неблаговремен и биће одбијен као неоснован.
Захтев за накнаду трошкова може бити део садржине самог захтева за заштиту прва а може бити постављен и накнадно, у току поступка заштите права, посебним поднеском (с тим да мора бити постављен пре горе наведених одлука).
Подносилац захтева има право на накнаду трошкова насталих поводом заштите права, уколико поднети захтев буде усвојен као основан. Захтев може бити усвојен од стране наручиоца приликом његовог поступања у првом степену поступка заштите права, односно решењем Комисије, уколико се поступак пред њом настави на основу поднетог изјашњења о наставку поступка.
Ако захтев за заштиту права није основан, подносилац захтева је дужан да наручиоцу, на његов писмени захтев, надокнади трошкове настале по основу заштите права.
Поступак заштите права тече од момента подношења захтева па све док наручилац, односно Комисија по истом не одлуче доношењем решења.
Одлуку о трошковима доноси Комисија и та одлука је извршни наслов.
12. Поступање наручиоца по одлуци Комисије (члан 144. ЗЈН)
Комисија је дужна да образложи своју одлуку.
Наручилац је дужан да поступи по наводима Комисије садржаним у одлуци најкасније у року од 30 дана од дана пријема одлуке.
Уколико буде обавештена да није поступио по њеној одлуци, Комисија може да захтева од наручиоца да поднесе извештај и документацију о спровођењу поступка за доделу уговора о јавној набавци у којем је био поднет захтев за заштиту права или извештај и документацију о поновљеном поступку.
Наручилац је дужан да тражени извештај и документацију поднесе у року који одређује Комисија и који не може бити дужи од 6 месеци од дана пријема одлуке Комисије.
Ако на основу достављеног извештаја и документације, утврди да нису отклоњене неправилности, односно да нису поштована упутства Комисије или ако наручилац у одређеном року не поднесе извештај и документацију, Комисија ће о томе обавестити Владу и Народну скупштину.