O konferenciji

U Beogradu je 7. i 8. decembra 2006. godine, u hotelu "Palas", odražana Regionalna konferencija o zaštiti prava u postupcima javnih nabavki. Na konferenciji, koju je organizovala Misija OEBS-a za Srbiju u saradnji sa Komisijom za zaštitu prava Republike Srbije, učestvovali su predstavnici zemalja u regionu: Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Crne Gore, kao i Uprave za javne nabavke Republike Srbije.

Namera organizatora ovog skupa jeste unapređenje regionalne saradnje u oblasti zaštite prava u postupcima javnih nabavki, kako bi se na taj način, kroz razmenu iskustava, unapredilo funkcionisanje institucija koje su nadležne za tu oblast, i inicirala adekvatna promena propisa koja će omogućiti što efikasnije i objektivnije postupanje tih institucija.

Značaj pravne zaštite u postupcima javnih nabavki je veliki za svaku državu koja nastoji da na ekonomičan način troši sredstva iz javnih prihoda u svrhu nabavki dobara, radova ili usluga. U tom pogledu zaštita prava ponuđača se ne može shvatiti isključivo kao zaštita privatnog ekonomskog interesa onog ko podnosi ponudu za realizaciju određene nabavke za potrebe države, već se kroz tu zaštitu obezbeđuje i što šira konkurencija koja je od koristi za samu državu. Naime, ukoliko postoji poverenje ponuđača u objektivnost postupanja države prilikom sprovođenja, kontrole i, eventualne, revizije procedura javnih nabavki, to će veliki broj njih biti privučen da podnese ponudu, i tako državi obezbediti uslove za što jeftiniju i kvalitetniju realizaciju određene nabavke.

Konkretne teme o kojima se raspravljalo na konferenciji su bile: prvog dana - aktivna legitimacija za podnošenje pravnog sredstva kojim se osporava pravilnost određenog postupka javne nabavke i uloga sudova u oblasti zaštite prava, a drugog dana - izmena i unapređenje propisa u toj oblasti.

Na početku i jednog i drugog dana konferencije, svoje izlaganje je imao Dr Aleksij Mužina, dugogodišnji član i predsednik Komisije za reviziju postupaka javnih nabavki Republike Slovenije. On je prisutne upoznao sa pravnim pravilima Evropske unije koja se odnose na teme konferencije, kao i sa praksom Evropskog suda pravde u tom pogledu. Veoma je bitno napomenuti da je praksa pomenutog suda važan izvor prava u pravnom sistemu Unije, te da ta praksa ne samo da usmerava postupanje nadležnih organa u zemljama članicama, već je i direktno uključena u propise koji se donose u okviru Unije. Takođe, gospodin Mužina je učesnike upoznao i sa rešenjima koje predviđa predlog nove Direktive koja uređuje oblast pravne zaštite u procedurama javnih nabavki.

Posle izlaganja gospodina Mužine, predstavljena su iskustva iz jedne zemlje članice Evropske unije - Republike Slovenije, i to posebno u pogledu uočenih problema u radu Komisije za reviziju postupaka javnih nabavki, čiji način uređenja i procedura potupanja su poslužili kao primer za ugled u skoro svim zemljama regiona. Naime, pre svega, Komisije koje pružaju zaštitu prava u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji su obrazovane po ugledu na slovenačku komisiju, i zbog toga prate praksu i iskustva te institucije, što čine i ostale zemlje u regionu bez obzira na činjenicu što imaju drugačije uređenje takvih organa.

Posle predstavljanja iskustava slovenačke komisije, predstavnici ostalih zemalja učesnica su izložili svoja iskustva i ukazali na neke primere iz prakse. U tom pogledu uočljive su bile određene razlike u stepenu razvoja kapaciteta institucija koje odlučuju o pravnoj zaštiti u procedurama javnih nabavki u različitim zemljama.

U Republici Hrvatskoj je obrazovana petočlana komisija - Komisija za kontrolu postupaka javne nabave, kao poseban državni organ čije članove bira parlament na predlog Vlade. Uređenje, status i procedura postupanja te komisije su regulisani posebnim zakonom. Čini se da ta institucija uživa veliki ugled u Hrvatskoj, te da je i organizaciono i stručno veoma napredovala u poslednjih par godina. Zanimljivo je pomenuti da je odluke te komisije moguće osporiti tužbom koja se podnosi Upravnom sudu, ali sa donošenjem odluke Komisije nabavka se nastavlja (prethodno je zaustavljena podnošenjem žalbe), a Upravni sud može da utvrdi da li je ta odluka bila zakonita, što je od značaja za pitanje naknade štete.

U Crnoj Gori je formirana Komisija za kontrolu postupaka javnih nabavki, koju čine predsednik i dva člana koje imenuje Vlada, i čije odluke se takođe mogu osporiti pred sudom u upravnom sporu.

U Bosni i Hercegovini ponuđači u postupcima javnih nabavki mogu dobiti zaštitu od Ureda za rešavanje žalbi, čijih 6 članova bira parlament. Zbog problema u konstituisanju, odnosno izboru članova, ta institucija je tek u septembru ove godine počela da odlučuje o podnetim žalbama.

U Makedoniji je do nedavno o žalbama na procedure javnih nabavki odlučivala komisija pri Vladi, međutim nakon nedavnih parlamentarnih izbora ta komisija je rasformirana, i nova vlada ima nameru da donošenjem posebnog zakona obrazuje komisiju po ugledu na slovenačku.

U Albaniji se zaštitu prava ponuđačima pruža pri Upravi za javne nabavke, ali i u toj zemlji se sve više podržava stav da je potrebno formiranje posebnog, nezavisnog tela koje će objektivno rešavati o ugroženim pravima ponuđača.

Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da Komisija za zaštitu prava Republike Srbije, statusno nije uređena na način koji omogućava efikasan i potpuno nezavistan rad, budući da je obrazovana pri Upravi za javne nabavke, te da samim tim, nema svoja sredstva, kao ni svoje zaposlene. Takođe, nezadovoljnim ponuđačima nije ostavljena mogućnost da pri jednoj višoj-sudkoj instanci ospore zakonitost odluke Komisije, tako da to stvara problem i za nezadovoljne ponuđače, ali i za one koji rade u toj komisiji, zbog velikog pritiska da se u jednom veoma kratkom roku - 15 dana, donese pravilna odluka o nabavkama koje su, često, ogromnih vrednosti, i od velikog značaja za nesmetano funkcionisanje države. Međutim, bez obzira na uslove u kojima radi, Komisija za zaštitu prava je za dve i po godine rada odlučila o 1.150 podnetih zahteva, što je veliki broj u odnosu na zemlje regiona. Pri tome, trebalo bi napomenuti da je više od polovine podnetih zahteva usvojeno, na osnovu čega su osporeni postupci javnih nabavki poništeni bilo u celini, bilo delimično. Često su među poništenim postupcima oni koje sprovode ministarstva, tako da bez obzira što je po svojoj poziciji Komisija deo izvršne vlasti, ipak kontroliše i sankcioniše i postupanja ostalih organa koji su deo Vlade. Odluke Komisije su detaljno obrazložene, tako da se nastoji da se na taj način naručilac uputi kako da pravilno sprovede poništen postupak javne nabavke, ili deo istog. Bez obzira što i u postojećim uslovima Komisija za zaštitu prava donosi odluke, i time jača veru u objektivno postupanje države u javnim nabavkama, što potvrđuje i konstantno povećanje broja podnetih zahteva (sada je to već preko 60 mesečno), ipak je potrebno obezbediti punu nezavisnost te institucije, kao i puni zaštitu prava ponuđača, i to formiranjem Komisije kao posebnog državnog organa čije će članove na 5 godina birati Narodna skupština, kao i omogućavanjem pokretanja upravnog spora pred sudom protiv odluke Komisije.

Na kraju, zaključak svih učesnika konferencije je bio da su takvi skupovi veoma važni radi unapređenja pravne prakse u oblasti zaštite prava u postupcima javnih nabavki u svakoj od zemalja u regionu, ali i zbog razmene iskustava radi jačanja kapaciteta institucija koje tu zaštitu pružaju. Sa konstatacijom da je način na koji se razgovaralo o određenim temama bio veoma koristan, svi učesnici su se složili da je potrebno kontinuirano održavanje ovakvih skupova.