О конференцији

У Београду је 7. и 8. децембра ове године, у хотелу "Палас", одражана Регионална конференција о заштити права у поступцима јавних набавки. На конференцији, коју је организовала Мисија ОЕБС-а за Србију у сарадњи са Комисијом за заштиту права Републике Србије, учествовали су представници земаља у региону: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније, Црне Горе, као и Управе за јавне набавке Републике Србије.

Намера организатора овог скупа јесте унапређење регионалне сарадње у области заштите права у поступцима јавних набавки, како би се на тај начин, кроз размену искустава, унапредило функционисање институција које су надлежне за ту област, и иницирала адекватна промена прописа која ће омогућити што ефикасније и објективније поступање тих институција.

Значај правне заштите у поступцима јавних набавки је велики за сваку државу која настоји да на економичан начин троши средства из јавних прихода у сврху набавки добара, радова или услуга. У том погледу заштита права понуђача се не може схватити искључиво као заштита приватног економског интереса оног ко подноси понуду за реализацију одређене набавке за потребе државе, већ се кроз ту заштиту обезбеђује и што шира конкуренција која је од користи за саму државу. Наиме, уколико постоји поверење понуђача у објективност поступања државе приликом спровођења, контроле и, евентуалне, ревизије процедура јавних набавки, то ће велики број њих бити привучен да поднесе понуду, и тако држави обезбедити услове за што јефтинију и квалитетнију реализацију одређене набавке.

Конкретне теме о којима се расправљало на конференцији су биле: првог дана - активна легитимација за подношење правног средства којим се оспорава правилност одређеног поступка јавне набавке и улога судова у области заштите права, а другог дана - измена и унапређење прописа у тој области.

На почетку и једног и другог дана конференције, своје излагање је имао Др Алексиј Мужина, дугогодишњи члан и председник Комисије за ревизију поступака јавних набавки Републике Словеније. Он је присутне упознао са правним правилима Европске уније која се односе на теме конференције, као и са праксом Европског суда правде у том погледу. Веома је битно напоменути да је пракса поменутог суда важан извор права у правном систему Уније, те да та пракса не само да усмерава поступање надлежних органа у земљама чланицама, већ је и директно укључена у прописе који се доносе у оквиру Уније. Такође, господин Мужина је учеснике упознао и са решењима које предвиђа предлог нове Директиве која уређује област правне заштите у процедурама јавних набавки.

После излагања господина Мужине, представљена су искуства из једне земље чланице Европске уније - Републике Словеније, и то посебно у погледу уочених проблема у раду Комисије за ревизију поступака јавних набавки, чији начин уређења и процедура потупања су послужили као пример за углед у скоро свим земљама региона. Наиме, пре свега, Комисије које пружају заштиту права у Хрватској, Црној Гори и Србији су образоване по угледу на словеначку комисију, и због тога прате праксу и искуства те институције, што чине и остале земље у региону без обзира на чињеницу што имају другачије уређење таквих органа.

После представљања искустава словеначке комисије, представници осталих земаља учесница су изложили своја искуства и указали на неке примере из праксе. У том погледу уочљиве су биле одређене разлике у степену развоја капацитета институција које одлучују о правној заштити у процедурама јавних набавки у различитим земљама.

У Републици Хрватској је образована петочлана комисија - Комисија за контролу поступака јавне набаве, као посебан државни орган чије чланове бира парламент на предлог Владе. Уређење, статус и процедура поступања те комисије су регулисани посебним законом. Чини се да та институција ужива велики углед у Хрватској, те да је и организационо и стручно веома напредовала у последњих пар година. Занимљиво је поменути да је одлуке те комисије могуће оспорити тужбом која се подноси Управном суду, али са доношењем одлуке Комисије набавка се наставља (претходно је заустављена подношењем жалбе), а Управни суд може да утврди да ли је та одлука била законита, што је од значаја за питање накнаде штете.

У Црној Гори је формирана Комисија за контролу поступака јавних набавки, коју чине председник и два члана које именује Влада, и чије одлуке се такође могу оспорити пред судом у управном спору.

У Босни и Херцеговини понуђачи у поступцима јавних набавки могу добити заштиту од Уреда за решавање жалби, чијих 6 чланова бира парламент. Због проблема у конституисању, односно избору чланова, та институција је тек у септембру ове године почела да одлучује о поднетим жалбама.

У Македонији је до недавно о жалбама на процедуре јавних набавки одлучивала комисија при Влади, међутим након недавних парламентарних избора та комисија је расформирана, и нова влада има намеру да доношењем посебног закона образује комисију по угледу на словеначку.

У Албанији се заштиту права понуђачима пружа при Управи за јавне набавке, али и у тој земљи се све више подржава став да је потребно формирање посебног, независног тела које ће објективно решавати о угроженим правима понуђача.

На основу свега наведеног, може се закључити да Комисија за заштиту права Републике Србије, статусно није уређена на начин који омогућава ефикасан и потпуно независтан рад, будући да је образована при Управи за јавне набавке, те да самим тим, нема своја средства, као ни своје запослене, а да њене чланове именује Влада. Такође, незадовољним понуђачима није остављена могућност да при једној вишој-судкој инстанци оспоре законитост одлуке Комисије, тако да то ствара проблем и за незадовољне понуђаче, али и за оне који раде у тој комисији, због великог притиска да се у једном веома кратком року - 15 дана, донесе правилна одлука о набавкама које су, често, огромних вредности, и од великог значаја за несметано функционисање државе. Међутим, без обзира на услове у којима ради, Комисија за заштиту права је за две и по године рада одлучила о 1.150 поднетих захтева, што је велики број у односу на земље региона. При томе, требало би напоменути да је више од половине поднетих захтева усвојено, на основу чега су оспорени поступци јавних набавки поништени било у целини, било делимично. Често су међу поништеним поступцима они које спроводе министарства, тако да без обзира што је по својој позицији Комисија део извршне власти, ипак контролише и санкционише и поступања осталих органа који су део Владе. Одлуке Комисије су детаљно образложене, тако да се настоји да се на тај начин наручилац упути како да правилно спроведе поништен поступак јавне набавке, или део истог. Без обзира што и у постојећим условима Комисија за заштиту права доноси одлуке, и тиме јача веру у објективно поступање државе у јавним набавкама, што потврђује и константно повећање броја поднетих захтева (сада је то већ преко 60 месечно), ипак је потребно обезбедити пуну независност те институције, као и пуни заштиту права понуђача, и то формирањем Комисије као посебног државног органа чије ће чланове на 5 година бирати Народна скупштина, као и омогућавањем покретања управног спора пред судом против одлуке Комисије.

На крају, закључак свих учесника конференције је био да су такви скупови веома важни ради унапређења правне праксе у области заштите права у поступцима јавних набавки у свакој од земаља у региону, али и због размене искустава ради јачања капацитета институција које ту заштиту пружају. Са констатацијом да је начин на који се разговарало о одређеним темама био веома користан, сви учесници су се сложили да је потребно континуирано одржавање оваквих скупова.