Način rada Komisije

TOK POSTUPAKA ZAŠTITE PRAVA I NAČIN POSTUPANJA KOMISIJE ZA ZAŠTITU PRAVA PO PODNETOM ZAHTEVU

Tok postupaka zaštite prava propisan je odeljkom 8. Zakona o javnim nabavkama («Sl. glasnik RS», br. 39/2002, 43/2003 i 55/2004; u daljem tekstu: ZJN).

Zahtev za zaštitu prava može podneti svako lice koje ima ili je imalo interes da mu se dodeli ugovor o javnoj nabavci, dok u slučaju povrede javnog interesa zahtev podnosi Uprava za javne nabavke (član 132. ZJN). Zahtev se može podneti u toku celog postupka za dodelu ugovora o javnoj nabavci, protiv svake radnje naručioca (član 135. stav 1. ZJN).

Međutim, nakon što naručilac donese odluku o dodeli ugovora o javnoj nabavci, rok za podnošenje zahteva je osam dana od dana prijema obrazloženog obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci (član 135. stav 2. ZJN). Navedeni rok od osam dana je prekluzivnog karaktera, što znači da njegovo propuštanje ima za posledicu odbacivanje podnetog zahteva kao neblagovremenog.

Zahtevom za zaštitu prava ne mogu se osporavati radnje naručioca preduzete u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, ako su podnosiocu zahteva bili ili mogli biti poznati razlozi za njegovo podnošenje pre nego što je naručilac doneo odluku o dodeli ugovora o javnoj nabavci, a podnosilac zahteva ga nije podneo pre donošenja takve odluke (član 135. stav 3. ZJN).

Kako u prvom stepenu o podnetom zahtevu odlučuje naručilac, zahtev za zaštitu prava podnosi se naručiocu u tri primerka, neposredno ili poštom preporučeno sa povratnicom. Istovremeno, podnosilac zahteva je dužan da kopiju podnetog zahteva dostavi Komisiji (član 135. stav 4. i 5. ZJN). Dostavljenje kopije zahteva ima jedino karakter obaveštenja da je pred naručiocem otpočeo postupak zaštite prava i Komisija nema zakonsku mogućnost da po njoj postupa.

Da bi postupak zaštite prava mogao da otpočne, podneti zahtev mora da ima zakonom određenu sadržinu (član 136. stav 1. ZJN).

Nakon prijema zahteva, naručilac je dužan da ga najpre ispita u pogledu potupnosti i blagovremenosti. Takođe je dužan da ispita da li je zahtev podnelo lice koje ima aktivnu legitimaciju.

Ukoliko zahtev ne sadrži sve elemente propisane zakonom, naručilac je dužan da pozove podnosioca da u roku od tri dana dopuni zahtev. Ako podnosilac zahteva ne postupi u određenom roku ili ga ne dopuni u skladu sa pozivom za dopunu, naručilac će doneti zaključak kojim odbacuje takav zahtev. Protiv zaključka naručioca, podnosilac zahteva može u roku od tri dana od dana prijema zaključka podneti žalbu neposredno Komisiji.

Naručilac će zaključkom odbaciti zahtev koji je neblagovremeno podnet ili ga je podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju, u kojim slučajevima podnosilac zahteva, takođe, može u roku od tri dana od dana prijema zaključka podneti žalbu neposredno Komisiji (članovi 136. i 137. ZJN).

Posle prethodnog ispitivanja, naručilac rešenjem odlučuje o podnetom zahtevu tako što može u celini ili delimično poništiti postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci, ili odbiti podneti zahtev. Naručilac je dužan da rešenje po zahtevu, donese i dostavi podnosiocu zahteva u roku od 10 dana od dana prijema zahteva (član 138. stav 1. i 2. ZJN)

Ukoliko podnosilac zahteva nije zadovoljan donetim rešenjem naručioca, može nastaviti postupak pred Komisijom za zaštitu prava tako što će se pismeno izjasniti naručiocu da nastavlja postupak pred Komisijom, a podnosilac zahteva je dužan da dostavi Komisiji kopiju pismenog izjašnjenja o nastavku postupka kao i kompletnu dokumetaciju koja se odnosi na predmetni postupak javne nabavke (član 139 ZJN).

Zakonom je propisan i izuzetak od opšteg pravila da se pismeno izjašnjenje dostavlja najpre naručiocu koji ga, zatim, zajedno sa dokumentacijom koja se odnosi na predmetni postupka prosleđuje Komisiji. To je situacija kada naručilac u roku u od 10 dana od dana kada mu dostavljen zahtev, podnosiocu zahteva ne dostavi rešenje doneto po zahtevu. U navedenom slučaju, podnosilac zahteva može nastaviti postupak tako što će u roku od naredna tri dana neposredno Komisiji dostaviti pismeno izjašnjenje, o čemu je u istom roku, dužan da obavesti i naučioca (član 138. stav 4. ZJN).

Dakle, inicijalni akt da bi Komisija uopšte mogla da odlučuje u postupku zaštite prava, je akt koji je zakonom definisan kao ''pismeno izjašnjenje podnosioca zahteva o nastavku postupka''. Sve dok takav akt, u konkretnom postupku za dodelu ugovora o javnoj nabavci, ne bude dostavljen, Komisija za zaštitu prava nema zakonsku mogućnost da na osnovu podnetog zahteva za zaštitu prava odlučuje.

Ukoliko izjašnjenje bude dostavljeno u svemu na način propisan zakonom i steknu se sve zakonom propisane procesne pretpostavke, te se Komisija se upusti u odlučivanje o podnetom zahtevu, Komisija odlučuje u granicama podnetog zahteva, kao i o povredama za koje podnosilac nije znao i nije mogao znati, a koje su uticale na odluku naručioca u postupku javne nabavke (član 140. stav1. ZJN).

Nakon što joj bude dostavljena kompletna dokumentacija koja se odnosi na predmetni postupak, Komisija najpre prethodno ispituje da li su zahtev i izjašnjenje blagovremeni, da li su podneti od strane lica koje ima aktivnu legitimaciju, te da li podneti zahtev sadrži sve zakonom propisane elemente. Po sprovedenom postupku prethodnog ispitivanja, Komisija se upušta u meritorno odlučivanje o podnetom zahtevu.

U postupku zaštite prava Komisija može odlučiti donošenjem rešenja ili zaključka (član 144. stav 1. i 2. ZJN).

Komisija zaključkom može da odbaci zahtev za zaštitu prava:

• u slučaju kada je zahtev za zaštitu prava, odnosno izjašnjenje o nastavku postupka pred Komisijom podnet neblagovremeno;
• ako je zahtev podnelo lice koje nema aktvnu legitimaciju;
• ako podnosilac zahteva nije u ostavljenom roku dopunio zahtev, odnosno nije ga dopunio u skladu sa pozivom za dopunu.

Komisija zaključkom može i da obustavi postupak na osnovu prijema pismenog izjašnjenja o povlačenju zahteva za zaštitu prava pre donošenja odluke.

Komisija rešenjem može da:

• odbije zahtev kao neosnovan;
• usvoji zahtev i u celni ili delimično poništi postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci;
• potvrdi zaključak naručioca ili poništi zaključak naručioca o odbacivanju zahteva.

O zahtevu za zaštitu prava, Komisija je dužna da odluči rešenjem u roku od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Ovaj rok se u naročito opravdanim slučajevima može produžiti za najduže 10 dana, o čemu se obaveštavaju podnosilac zahteva i naručilac (član 141. ZJN).

O žalbi protiv zaključka naručioca, Komisija je dužna da odluči u roku od 8 dana od dana prijema žalbe.

Odluka koju Komisija donese u postupku zaštite prava je konačna i pravnosnažna, odnosno protiv iste se ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor (član 144. stav 9. ZJN).

Podnosilac zahteva može protiv naručioca podneti tužbu pred nadležnim sudom za naknadu štete.

Ugovori o javnoj nabavci zaključeni suprotno odluci Komisije su ništavi (član145. stav 1. tačka 7. ZJN).