О Комисији
Kомисија за заштиту права - првобитно Комисија за заштиту права понуђача - образована је Законом о јавним набавкама, који је ступио на правну снагу средином 2002. године («Сл. гласник РС», бр. 39/2002). Основни циљ формирања Комисије био је заштита права понуђача и јавног интереса у свим фазама поступка за доделу уговора о јавним набавкама.
Систем заштите права понуђача и јавног интереса у поступцима за доделу уговора о јавним набавкама у Републици Србији успостављен је на принципу двостепености: одлуку о поднетом захтеву у првом степену доноси сам наручилац (државни орган, јавно предузеће, школа, болница, јединица локалне самоуправе који набављају радове, добра или услуге). Наручилац може да донесе одлуку о поништењу поступка за доделу уговора о јавној набавци у целини или делимично, или одлуку којом се захтев одбија. Уколико наручилац одбије његов захтев, подносилац захтева може поднети писано изјашњење о наставку поступка пред Комисијом за заштиту права која о захтеву одлучује у другом степену. Комисија одлучује у границама поднетог захтева и доноси одлуку против које се не може изјавити жалба нити водити управни спор.
Комисија је организационо образована при Управи за јавне набавке, чије инфраструктурне капацитете (стручне службе, просторије, опрему) користи, али функционално поступа самостално, решавајући о конкретним захтевима за заштиту права. Комисију чине председник и четири члана, које именује Влада Републике Србије на период од четири године, уз могућност поновног именовања. Законом су предвиђени услови које морају да испуне председник и чланови, а то се првенствено односи на стручну спрему и образовни профил. Тако је предвиђено да председник мора бити дипломирани правник са положеним правосудним испитом, док је за чланове одређено да морају да имају високу стручну спрему, а у погледу занимања, односно образовног профила да могу да буду дипломирани правници (најмање два члана), дипломирани економисти или дипломирани инжењери.
Сам начин рада Комисије, с обзиром да исти није одређен Законом о јавним набавкама, дефинисан је Пословником о раду Комисије, који је објављен у «Службеном гласнику РС», број 85/2004. Наведеним актом прописано је да Комисија одлучује на седницама већином гласова присутних чланова, у оквиру надлежности утврђене Законом о јавним набавкама, и на основу сходне примене одговарајућих одредби Закона о општем управном поступку. Законом о јавним набавкама је одређен и општи рок за доношење одлука Комисије, који износи 15 дана од дана пријема комплетне предметне документације, уз могућност да се, у нарочито оправданим случајевима, тај рок продужи за још 10 дана, о чему се обавештавају подносилац захтева и наручилац.
Контролу рада Комисије врше Влада и Народна скупштина Републике Србије, којима Комисија најкасније до 1. фебруара текуће године подноси извештај за претходну годину. Такође, сходно закључку Одбора за финансије Народне скупштине, Комисија наведеном одбору до 10. у месецу доставља детаљан извештај о раду у току претходног месеца, са копијама свих донетих одлука о поништењу поступака за доделу уговора о јавним набавкама.
Нацртом новог Закона о јавним набавкама, чије се усвајање очекује у току 2007. године, предложене су измене у начину избора, начину финансирања и унутрашњој организацији Комисије (непосредан избор од стране републичког парламента, својство директног буџетског корисника и сопствена стручна служба). Такође, корак напред у правној регулативи којом се уређује поступак заштите права понуђача и јавног интереса је и решење из нацрта Закона којим се предлаже могућност покретања управног спора пред Управним судом Републике Србије. То ће омогућити и наручиоцима и понуђачима-подносиоцима захтева за заштиту права да поднесу тужбе на одлуке Комисије, и тако оспоре законитост истих, што сада није могуће.